Šta ću? Kad toga nema, pišem ono što rade.

Simićeva ostavka je samo proizvod ranijih dešavanja, ali i zakasnela reakcija jednog bahatog i nestručnog rukovodioca. U principu bila je ludost prihvatiti mesto direktora u situaciji u kakvoj se nalazila Toplana, kao rezultat višegodišnjeg uništavanja preduzeća bez ičije odgovornosti. To što je Nikolić uspeo da za vreme svog mandata uradi, uspeo je samo zato što je imao mnogo iskustva i poslovnih veza, iako je bivše rukovodstvo pokušavalo da “minira” svaki boljitak za firmu. Nastavak tog načina funkcionisanja i stvaranja uslova za normalan rad Toplane, za Simića je bila i ostala misaona imenica. Njegov rad se svodio na konstantno konsultovanje sa moćnicima i omogućavanje raznim “preporučenim” firmama da posluju sa Toplanom. Čak i donacija za koju se Simić hvali da je obezbedio, nije njegovom zaslugom, već je obećana za vreme Nikolića.
Simić je morao da zna da je Toplana preduzeće koje je zaslugom mnogih, bivših rukovodilaca od samog formiranja 2002. godine dospela u nezavidnu situaciju i skoro pred stečaj, međutim on se oslonio na obećanja onih koji su ga postavili na to mesto i na par omraženih radnika Toplane, koji su u ranijem periodu uspešno pomagali njenom uništenju.

Moraću da podsetim na mnoge stvari, ali za tako nešto tekst bi se pretvorio u krimi roman. Ipak, sve ono što ću napisati ovde u kratkim crtama, moraću i da ponovim mnogo opširnije u nekom od narednih tekstova.
Dakle:

Milutin Simić postavljen je na mesto v.d. direktora JKP “Toplana” Bor 23.10.2009. godine umesto bivšeg v.d. direktora Dragoslava Nikolića. Kao razlog za smenu Nikolića navodila se teška situacija u Toplani i nedostatak energenata za početak grejne sezone. Treba podsetiti da je tešku situaciju u Toplani Nikolić nasledio od svojih predhodnika. Istina je da se Nikolić “drznuo” da u javnost iznese podatke o ogromnim dugovanjima Opštine Bor, prema Toplani, za usluge grejanja budžetskih ustanova, njegova nesavitljivost pod pritiscima Predsednika Opštine i pojedinih moćnika, ali i samostalna inicijativa da uz pomoć Ministarstava obezbedi donacije i kredite Toplani. Kazna za takvo ponašanje i iznošenje istinitih podataka u javnost bila je odluka opštinskih moćnika da se ne daju garancijske menice dobavljaču sa kojim je Nikolić ugovorio nabavku uglja, a za koji je prva isplata trebala da počne aprila 2010. god. pošto je dobavljač tražio i garanciju Opštine u strahu da će i JSP i Toplana biti likvidirani poput Sportskog centra, ŠRIF-a i Centra za kulturu.
Čim je Nikolić smenjen prethodni tender je poništen, objavljen je novi tender, gde su članovi opštinske komisije birali najpovoljnijeg ponuđača i izabrali su istog, ali pod znatno nepovoljnijim uslovima i po pitanju cena i rokova plaćanja. Naravno tada je zbog Simića Opština mogla da dobavljaču obezbedi garancijske menice.

Sa izabranim dobavljačem sklopljen je ugovor po kome je JSP moralo da izda garancijske menice, koje bi se realizovale u slučaju da Toplana ne plati ugalj po dogovorenoj dinamici, 05.01. – 05.02. i 05.03.2010. godine u iznosu od 105.000.000,00 dinara. Pored toga JSP je garant Toplani za uzete kredite iz ranijih godina. Činjenica je da JSP vrši naplatu potraživanja u ime Toplane, da Toplani najveća sredstva pristižu po tom osnovu, ali je to bio loš poslovni potez jer je odmah bila predvidiva i blokada računa JSP, što dovodi u pitanje i poslovanje svih ostalih javnih preduzeća i funkcionisanja celog grada. Drugo je pitanje da li je opravdano ili ne da JSP vrši naplatu bilo čijih potraživanja (to je bilo opravdano dok je Toplana bila u sastavu RTB-a, a sada je to već neopravdano, ali sve dok postoje garancijske menice ka dobavljačima i bankama ugovor se ne može raskinuti). Da me radnici JSP ne bi pogrešno razumeli, određeni broj radnika bi mogao da pređe u firme za koje su inače radili naplatu, a ostali bi se bavili poslovima zbog kojih je JSP i formirano.

Treba spomenuti da je prvog radnog dana Simić sa sobom doveo u Toplanu novog pravnika, bivšeg istražnog sudiju Vladu Tasića koji je ostao dosledan svom ranijem ponašanju, pa je na očigled ostalih prisutnih ponuđača, pokušao da podmetne otvorenu ponudu za tendersku komisiju i u tome naravno nije uspeo. Zbog toga je tender u Opštini loše prošao za dobavljače koje je forsirao Saša Mirković (Vi Bo Promet i Keps company).

Prve nabavke uglja obavljene su bez tendera i to od “Vi Bo Promet” Zaječar i “Keps company” Beograd. Zanimljivi su ugovori o poslovnoj saradnji, ali još zanimljiviji aneks ugovora sa Vi Bo Prometom. U to vreme Vi Bo Promet je bio u blokadi, pa mu je bila hitno potrebna “finansijska injekcija” od koje bi se oporavio i ponovo radio sa javnim preduzećima. O tome sam već pisao i u tekstu Toplana Laza Lazarević.
Inače, Simić je svoje rukovođenje Toplanom započeo tako što je već u subotu 24.10. 2009. god. sakupio sve one rukovodioce koji se nisu dobro slagali sa Nikolićem (Milutin Petković nekad DSS sada Nova Srbija, Cvetković Miomir DS, Iva Rajković,  Zoran mislim da se preziva Spalović, ili Spasić SRS, Mirjana Živanović, Desimir Miljković DS i Nebojša Petković rukovodilac Toplifikacije, koga su pozvali da bi mu saopštili da je ne njegovom mestu od sutra Iva Rajković).

Da se podsetimo ko su ovi ljudi i zašto se nisu slagali sa Nikolićem:

Milutin Petković, moj omiljeni lik, odnosno najviše zaslužuje da o njemu pišem, jer sam zbog njega i počeo da se bavim iznošenjem istine u javnost. To je čovek koji je bio direktor Toplane od aprila 2004. god. do avgusta 2006. god. Postavljen je kao kadar DSS-a, proglašen za menadžera godine od strane opštinskih moćnika (tada se Veličković time hvalio, a i sada to radi). O tome kako je poslovao “menadžer godine” pisaću već sutra. U svojoj kancelariji drži sliku Nikole Tesle i kadionicu, kojom zajedno sa Mirjanom Živanović s vremena na vreme prekadi kancelariju. Jako pobožni ljudi? Važno je napomenuti da je nad Milutinom Petkovićem “vršen mobing” od strane Nikolića. Zamislite, Nikolić mu je zabranio korišćenje alkohola u radno vreme i u prostorijama Toplane! U vreme direktorovanja Ive Rajkovića, Petković, inače dipl. ing. elektrotehnike, bio je njegov zamenik za ekonomska i pravna pitanja, što dokazuje zašto je Iva Rajković tako “dobro poslovao” i stvorio rekordni gubitak Toplani.

Iva Rajković, direktor Toplane od septembra 2006. god do juna 2008. god. postavljen kao kadar Radikala i ostaće upamćen po tome da je stvorio rekordni gubitak Toplani za jednu godinu. Izabran je na sednici Upravnog odbora Toplane, tajnim glasanjem, a izglasali su ga predstavnici Opštine. Po prvi put u istoriji Upravnog odbora Toplane direktor je biran tajnim glasanjem. Tri člana UO iz redova radnika nisu glasali za njega, obzirom da je bilo mnogo kvalitetnijih kandidata i nakon te sednice su podneli ostavke na mesto članova UO Toplana. Iako izabran, nije odmah stupio na mesto direktora, jer je čekao socijalni program iz RTB-a. Tek kada ga je i uzeo u novembru došao je na mesto koje ga je čekalo. Vrlo je važno napomenuti da je pre postavljenja na mesto direktora Toplane, Iva Rajković živeo u Samačkom hotelu sa porodicom u jednoj sobici, a kada je mesto direktora napustio stekao je stan i dobar auto, ali i o njemu ću pisati poseban tekst, jer zaista zaslužuje.

Mirjana Živanović (devojačko Matić), udovica pokojnog Velje Živanovića, inspektora za privredni kriminal. U Toplanu dolazi na mesto rukovodioca ekonomske službe iz Borprevoza, gde je radila na istim poslovima i dala svoj maksimalni doprinos uništenju firme. Iz Borprevoza u Toplanu dovodi i brata i pored toga što Toplana nije imala potrebe za radnikom takvog profila. Poznato je da zbog štetnog rukovođenja Borprevoz više i ne postoji. Njen životni moto je: Volim da rukovodim, ali ne i da snosim posledice i odgovornost zbog lošeg rukovođenja. Ništa ne potpisuje pod izgovorom da “ima dvoje dece i neće u zatvor”, ali voli da prima platu od skoro 60.000,oo dinara. Predobro je plaćena za ulogu poštara između direktora i referenata. Svi dosadašnji direktori su pristajali na ovakav sistem rada i potpisivali dokumentaciju sami, bez njenog prethodnog potpisa , čime bi potvrdila da je upoznata i saglasna sa plaćanjem i ispravnosću dokumenta. Takvo ponašanje nijedno preduzeće, ni direktor ne bi trpeo, ali za to ima i razloga! Zbog poznanstva sa inspektorima za privredni kriminal svim direktorima, osim Nikoliću, bila je “dobar saradnik”, a da li će tako i ostati videćemo već ovih dana jer kako saznajem i protiv nje su pokrenute silne krivične prijave po kojima treba da se istražuje, ili će možda ostati u nečijoj fioci?

Jovanović Jugoslav

ps: Nastavak sledi

Sve se to moglo pročitati ovde.

Milan Milićević